Ministar Stanković u intervjuu za Kurir govorio je o svim važnim temama iz oblasti obrazovanja
Ministar prosvete prof. dr Dejan Vuk Stanković u intervjuu za nedeljni „Kurir“ od 19. aprila 2026.godine, pričao je o dešavanjima u obrazovnom sistemu Srbije u poslednjih godinu dana, novinama koje čekaju đake i studente u narednom periodu, stanju na fakultetima i univerzitetima, ali i o reformi obrazovanja i planovima za naredni period. On je, govoreći o protekloj godine rekao:
Sistem je iz radikalne krize prešao u stanje funkcionalne normalnosti. Đaci i studenti su u klupama i amfiteatrima na predavanjima, profesori predaju i
ocenjuju. Povećane su plate u prosveti, posebno visokom školstvu, isplaćeno je 50 odsto školarina samofinansirajućim studentima, pokrenute su velike investicije, uložemo oko milijardu dinara u rekonstrukciju škola u Srbiji, oko 600 miliona u digitalizaciju, značajna je međunarodna prosvetna aktivnost, učenici elitnih srpskih škola postižu zavidne rezultate na olimpijadama znanja… Mimo svega pobrojanog, danas govorimo o reformi, a ne o krizi. Reforme u obrazovanju su najveći prosvetni, a verovatno i društveni izazov, jer je obrazovanje ključni društveni resurs za napredak naše države i naroda, ali i za individualno blagostanje i napredak pojedinca“, rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, najveći izazov kada je, 16. aprila 2025.godine preuzeo resor Ministarstva prosvete je bila normalizacija obrazovno-vaspitnog procesa i obnova obrazovno-naučnog procesa na univerzitetu.
Normalizacija obrazovno -vaspitnog procesa u osnovnim i srednjim školama i obnova obrazovno-naučnog procesa na univerzitetu. Zvuči možda isuviše jednostavno, ali pre godinu dana se nije podrazumevalo da je obrazovni sistem funkcionalan. Konkretno, danas su đaci u klupama, učitelji i profesori drže predavanja i ocenjuju đački napredak u znanjima i veštinama. S druge strane, na univerzitetima, studenti su u amfiteatrima, polažu ispite, profesori predaju i ocenjuju. Nema blokada, nestali su plenumi. Odluke donose dekani i nastavno-naučna i izborna veća fakulteta i odgovarajuća tela na univerzitetu. Imate redovnost nastave i postepeni napredak nastavno-obrazovnih i nastavno-naučnih aktivnosti. Činjenica je da su povećane plate u prosveti, posebno visokom školstvu, isplaćeno je 50 odsto školarina samofinansirajućim studentima, zadržan je visok nivo studentsko-učeničkog standarda, pokrenuta je velika investicija u Nišu – rekonstrukcija studentskog doma vredna oko 10 miliona evra, i još mnogo toga… Iznad svega pobrojanog, danas govorimo o reformi, a ne o krizi, i to je značajan pomak.
O tragediji na Filozofskom fakultetu i tragičnoj smrti studentkinje, Stanković je naveo:
Tragedija na Filozofskom fakultetu nameće moralni imperativ da kao država postupimo odgovorno, a to pre svega znači u skladu sa zakonom. Policija i tužilaštvo vode istragu, utvrđuju činjenice i okolnosti koje su dovele do smrti mlade studentkinje istorije umetnosti. Takve stvari su apsolutno nedopustive. Kao resorni ministar sam od nadležne inspekcije zahtevao da, nakon tužilaštva i policije, ispita da li su i u kojoj meri poštovani zakonski nužni protokoli koji se odnose na zdravlje i bezbednost u okviru Filozofskog fakulteta. Želim da verujem da će istraga biti potpuna, precizna i nepristrasna. Razume se da niko nije unapred kriv, ali niko ne treba i neće biti izuzet od istrage, barem u domenu koji pokriva inspekcija ministarstva na čijem sam čelu. U cilju provere bezbednosti, Ministarstvo prosvete će pokrenuti inspekcijski nadzor na 250 visokoškolskih ustanova. Rezultate prvih nalaza inspekcije o stanju bezbednosti imaćemo za koju nedelju. Svi oni će biti javni“
O stanju na državnim univerzitetima i fakultetima kaže:
„Pomenuti negativni trendovi: slabiji upis i znatno manji broj diplomiranih studenata – direktna je posledica brutalne politizacije univerziteta, koja je isuviše dugo trajala. Biće potrebno dosta konstruktivnog i istrajnog rada da se poveća kvalitet nastave i podigne nivo koji bi omogućio preokret negativnih trendova u visokom obrazovanju. Bojim se da će u pogledu budućnosti državnog univerziteta važiti nepisano pravilo: šteta se lako i brzo napravi, ali teško se i dugo ispravlja. Ako se nauči lekcija o negativnim posledicama blokada, onda za državne univerzitete ima racionalne nade. U suprotnom, sledi erozija kvaliteta i još negativniji trendovi i po pitanju upisa, kvaliteta nastave i broja diplomiranih studenata. Šta god neko mislio o vlasti, autonomija univerziteta se ne brani njegovom brutalnom i nasilnom politizacijom, već striktnom depolitizacijom, bezuslovnim prihvatanjem načela zakonitosti u radu ustanove, uz nužne pedagoške korektivne mehanizme kada je reč o planu i programu i praksi studiranja.
Ministar je, u intervjuu istakao i da fakulteti nisu mesta za političko delovanje.
Dok se ne promeni Zakon o visokom obrazovanju i ne poveća uticaj države na upravljačke strukture fakulteta, moć države da spreči zloupotrebu studenata i visokoškolskih ustanova je prilično sužena, a mehanizam opozivanja dekana je složen postupak koji nužno ne vodi razrešenju onih za koje, bez razumne sumnje, postoje dokazi da su zloupotrebili autonomiju univerziteta u dnevnopolitičke svrhe. Stoga apelujem na svest i savest dekana i rektora koji zloupotrebljavaju fakultete zarad svojih političkih agendi da odustanu od političke upotrebe univerziteta. Mimo radnog vremena i van prostora visokoškolskih ustanova, ima i više nego dovoljno javnog, posebno medijskog prostora za bavljenje politikom.
O reformi i planovima za naredni period, ministar, između ostalog kaže, da je program rada za prvi razred gimnazije inoviran, da je u srednje stručne škole uvedeno 34 nova obrazovna profila u protekloj školskoj godini, te da će u srednjim školama od ove godine biti još četiri nova stručna obrazovna profila.
Unapređenje nastavnog procesa, saznajno kompetentniji i motivaciono snažniji nastavnici i učenici, tehnološki inoviran proces nastave i vrednovanja stečenog saznanja, digitalna transformacija procesa obrazovanja, otvorenost obrazovnog sistema, uvođenje i primena veštačke inteligencije, povezivanje našeg obrazovnog sistema s vodećim regionalnim, evropskim i svetskim univerzitetima, značajna rekonstrukcija i izgradnja obrazovnih ustanova, usmerenost na tehničke, prirodne nauke i matematiku, ali i svest o društvenoj odgovornosti i patriotskoj vrlini obrazovnog sistema, nastavnika i učenika. Jednom rečju, prioritet je osmišljena i postupno sprovedena obrazovna revolucija. Obrazovanje prilagođeno duhu vremena, dinamici tržišta i tehnoloških inovacija, ali i obrazovanje mladih samosvesnih ljudi aktivno uključenih u društveni i politički život, svesnih ideala slobode i jednakosti patriotske vrline. Primarni cilj obrazovanja je društveni progres, lično i opšte blagostanje.
Reforma, prema njegovim rečima podrazumeva i nov pristup učenju, a ishod reforme treba bude sposobnost svakog učenika da brže i efikasnije uči.
Ceo intervju možete pročitati na ovom linku